Од Енеса б. Малика, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Ко заборави да обави намаз, нека га клања онда када се сети. Нема му никаквог другог искупа осим тог.“ "Кад год Ме се сетиш, намаз обави!“[Та-Ха, 14]

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Нема тежег намаза лицемерима од сабаха и јације, а кад би знали шта је у њима, долазили би да обаве та два намаза, па макар пузећи. Одлучио сам да наредим некоме да успостави намаз, а да ја одем до кућа људи који не присуствују намазу (у џамији), па да им спалим куће.“

Преноси се да је Ибн Еби Еуфа, Аллах био задовољан њиме, рекао: "Када би се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао са руку'а рекао би: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех Аллахумме раббена ве лекел хамд, мил'ес-семавати ве мил'ел ерди ве мил'е ма ши'те мин шеј'ин ба'ду.’ (Аллах је чуо онога ко Га хвали. Аллаху, Господару наш, Теби припада хвала која испуњава сва небеса, Земљу и све што Ти хоћеш да испуњава после тога).“

Хузејфе, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао између две сеџде следећу дову: "Господару, опрости ми! Господару, опрости ми!“

Об Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговарао између две сеџде: "Аллаху, опрости ми, смилуј ми се, учини ме здравим, упути и опскрби ме!“

Преноси се да је Хиттан бин Абдуллах ер-Рекаши рекао: "Клањао сам са Ебу Мусаом ел-Еш'аријем, Аллах био задовољан њиме, намаз. Када смо сели неко од људи је поручио: ‘Намаз је прописан са доброчинством и зекатом.’ Након што је Ебу Муса завршио намаз и предао селам, окренуо се и упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Затим је упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Потом је упитао: ‘Да ниси ти то рекао, Хиттане?’ Одговорио сам: ‘Нисам.’ Побојао сам се да ме због тога не изгрди. Потом је неко од људи рекао: ‘Ја сам то рекао, али ништа лоше нисам намеравао.’ Ебу Муса је тада казао: ‘Зар не знате шта треба рећи у намазу?! Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао је хутбу, објаснио нам Суннет, подучио нас намазу и рекао нам: ‘Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам (предводник). Када донесе текбир, и ви га донесите. Када каже: Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!', Аллах ће вам се одазвати. Када изговори текбир и учини руку' (прегибање у намазу), и ви учините руку', јер имам, уистину, чини руку' пре вас и подиже се пре вас.’ Затим је Посланик рекао: ‘То вам је за то. Када имам каже: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех,’ реците: ‘Аллахумме Раббена леке-л-хамд.’ Аллах ће вас чути, јер је Аллах, заиста, преко свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Аллах је чуо онога ко Га хвали.’ Када имам изговори текбир и учини сеџду и ви учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и устаје пре вас.' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: То вам је за то. Када имам седне, онда нека свако од вас проучи: 'Ет-Техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату. Ес-Селаму 'алејке ејјухе-н-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве'ала 'ибадиллахи-с-салихине. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве ресулуху. (Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху. Нека је спас, милост и берићет на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на све добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.)’“

Од Ибн Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ме је подучио, а рука ми је била међу његовим рукама, тешеххуду као што би ме подучавао и кур'анским сурама. ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добра дела; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његова благодат; мир нама и добрим Аллаховим робовима. Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик.)“ У другом хадису код Бухарије и Муслима стоји: "Аллах је ес-Селам (Чист од свих мањкавости). Када неко од вас седне у намазу, нека проучи: ‘Ет-техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату, ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин.’ (Сво величање припада Аллаху, салавати и добродати; селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његов благослов; селам нама и добрим Аллаховим робовима.) Када то каже, сваког Аллаховог доброг роба на небесима и на Земљи достићи ће тај селам. ‘Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.’ (Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик) Затим, нека затражи од Аллаха шта год пожели.

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, учио: "Аллахумме инни е'узу бике мин 'азаби-л-кабри ве мин 'азабин-нари ве мин фитнети-л-махја ве-л-мемати ве мин фитнети-л-месихи-д-деџџали (Аллаху, призивам Те да ме сачуваш од казне у гробу и од казне у Паклу, од кушњи живота и смрти, те од кушњи Месиха Деџала.)“ Код Муслима стоји: "Када неко од вас заврши са последњим тешеххудом, нека затражи од Аллаха уточиште од четверо: казне од Пакла и казне у гробу, искушења живота и смрти, као и од зла Месиха Деџала.“

Преноси се од Ма'дана бин Еби Талхе Ел-Ја'меријја да је рекао: „Срео сам Севбана, ослобођеног роба (штићеника) Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те сам му казао: ‘Реци ми дело због којег ће ме Аллах увести у Џеннет’ или је рекао: ‘Реци ми, које је дело најдраже Аллаху.’ Он је ћутао, па сам га поново питао, а он је опет ћутао. Када сам га трећи пут питао, казао је: ‘Питао сам Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о томе, па је рекао: ‘Чини често сеџду Аллаху, јер ти Аллах за сваку сеџду повећа једaн степен и избрише један од твојих греха.’ Рекао је Ма'дан: ‘Срео сам после Ебу Дердаа, па сам га питао о овоме, а он ми је казао исто оно што ми је рекао Севбан.’“

Од Аише, Аллах био задовољан њоме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Нема молитве у присуству хране, нити у случају када човек има нагон да обави физиолошку потребу.“

Преноси се од Османа бин Еби ел-'Аса, Аллах био задовољан њиме, да је дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, те да му је казао: "Аллахов Посланиче, ђаво се испречио између мене и намаза. Учење Кур'ана ми ђаво доводи у питање.“ Посланик му рече: "То је ђаво који се зове Хинзеб, када га осетиш проучи е'узу“ (затражи од Узвишеног Аллаха утичиште од ђавола) и пљуцни три пута на леву страну.“ "Тако сам урадио, па га је Аллах удаљио од мене”, рекао је Осман.

Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Најгори је онај који краде од намаза.“ Ебу Хурејре упита: "Како краде од намаза?“ "Када непотпуно обавља руку’ и сеџду“, одговори Посланик.