Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је подучио Ибн Мес'уда како да проучи "еттехијјату“ на седењу у намазу. Рука му је била у његовим двема рукама како би Ибн Мес'уду скренуо пажњу на важност овог зикра као што се учи сура из Кур'ана. Ово недвојбено указује на то да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, водио рачуна о изразима и о значењима овог зикра. Рекао му је да проучи: "Ет-техијјату лиллахи“ (Сво величање припада Аллаху), што обухвата сваку реч и дело с којима се Аллах велича. Све оне само Аллаху припадају. "ес-салевату“(намази), ово се односи на обавезне и добровољне намазе. "ет-тајјибату“(добродати), обухвата све речи, дела и својства која упућују на Аллахову савршеност. Све оне припадају само Њему. "ес-селаму 'алејке ејјухен-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху.“ (Селам теби, Веровесниче, и Аллахова милост и Његова благодат) Овим упућујемо Аллаху молбу да нашег Посланика сачува било какве недаће и потешкоће, а усто тражимо и да му подари и увећа свако добро. "ес-селаму 'алејна ве 'ала 'ибадиллахис-салихин.“ (Нека је селам нама и добрим Аллаховим робовима) Упућујемо Аллаху дову да сачува сваког клањача и сваког доброг роба на небесима и на Земљи. "Ешхеду ен ла илахе иллаллаху “(Сведочим да нема истинског бога осим Аллаха), то јесте, чврсто потврђујем да нема истинског бога мимо Аллаха. "ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве Ресулуху.“ (И сведочим да је Мухаммед Његов роб и Његов Посланик), то јесте, потврђујем да је Мухаммед Аллахов роб и печат свих посланика. Након свега тога, Посланик подстиче клањача да од Аллаха затражи шта год пожели.