Преноси се од Омера сина Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Дела се вреднују према намери, и заиста сваком човеку припада само оно што је наумио. Па ко учини хиџру (ко се преселио из једног места у друго) ради Аллаха и Његова Посланика, његова хиџра је ка Аллаху и Његовом Посланику, а ко учини хиџру ради неке овосветске користи, или ради жене да је ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.” У верзији код Бухарије стоји: „Дела се вреднују према намерама i сваком човеку припада само оно што је намеравао.”

Од Аише, Аллах био задовољан њоме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Онај ко уведе у нашу веру оно што није од ње, то му се одбија.“ Овај хадис бележе Бухари и Муслим, а код Муслима се такође наводи: "Ко уради дело које није засновано на нашој вери, оно му се одбија.“

Омер ибнул-Хаттаб, Аллах био задовољан њиме, је рекао: „Једног дана, док смо седели код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појави се човек у сасвим белом оделу, изразито црне косе, без трагова путовања на себи и нико од нас га није познавао. Седе до Аллаховог Посланика и прислони своја колена уз његова, своје руке спусти на бутине и рече: ‘О Мухаммеде, обавести ме шта је ислам!?’ Аллахов Посланик му рече: ‘Ислам је да сведочиш да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов посланик; да обављаш молитву, дајеш зекат, постиш месец рамазан и да обавиш хаџ (ходочашће у Меки), ако будеш у могућности.’ Тада рече непознати човек: ‘Истину си рекао!’" Омер каже: „Ми се зачудисмо, пита га, а затим му потврђује?" „Након тога човек поново упита: 'Обавести ме шта је то иман (веровање)!?’ Аллахов Посланик, одговори: ‘Иман је да верујеш у Аллаха, у Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан, и да верујеш у Аллахову одредбу, доброг и лошег.’ Човек опет рече: ‘Истину си рекао!' Затим опет рече: 'Обавести ме шта је одличност у веровању (ихсан)!?’ Аллахов Посланик му одговори: ‘Одличност у веровању (ихсан, перфекционизам) је да робујеш Аллаху као да Га видиш, јер ако ти Њега не видиш Он тебе види.’ ‘Обавести ме када ће бити Судњи дан.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Онај кога питаш о томе не зна ништа више од оног који пита.’ Непознати човек упита: ‘Па обавести ме о предзнацима Судњег дана.’ Аллахов Посланик одговори: ‘Предзнаци Судњег дана су: да робиња роди себи господарицу, и да видиш голе, босе и сиромашне чобане како се надмећу у градњи високих зграда.’ Омер каже: ‘Затим непознати човек оде, а ја се мало задржах и Аллахов Посланик ме упита: ‘Омере, знаш ли ко је био онај човек!?’ Ја рекох: ‘Аллах и Његов Посланик то најбоље знају.’ Он онда рече: ’То је био анђео Џибрил (Габријел), дошао је да вас подучи вашој вери.'”

Од Абдуллаха бин 'Амра, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Ислам је изграђен на пет темеља: сведочењу да нема бога који заслужује да се обожава осим Аллаха, и да је Мухаммед Његов роб и Посланик, обављању намаза, давању зеката, обављању хаџа и посту месеца рамазана.“

Од Му'аза бин Џебела, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: ,,Био сам иза Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на магарцу па ми је рекао: 'О Му'азе! Знаш ли које је Аллахово право код људи и које је право људи код Аллаха?' Рекао сам: 'Аллах и Његов Посланик најбоље знају.' Он је рекао: 'Заиста је Аллахово право код људи да Га обожавају и да Му ништа не придружују, а право људи код Аллаха јесте да Он не казни онога ко Му ништа не придружује.' Рекао сам: 'Аллахов Посланиче, да ли да обрадујем народ том радосном вешћу?' Рекао је: 'Немој, да не би занемарили чињење добрих дела и на то се ослонити.'"

Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном приликом јахао, а иза њега је био Му'аз, па му се обратио рекавши: "Му'азе!“ , а он му одговори: "Одазивам ти се, Аллахов Посланиче, и покоравам ти се.“ Затим га је поновно зовнуо: "Муазе!“ Он му опет одговори: "Одазивам ти се, Аллахов Посланиче, и покоравам ти се.“Тако се поновило и трећи пут па му Посланик рече: "Нема ни једног роба који искрено из срца сведочи да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик, а да га Узвишени неће забранити џехеннемској ватри.“ Му'аз га упита: "Аллахов Посланиче, хоћу ли то људима пренети како би се обрадовали?“ "Не, онда ће се (погрешно) опустити.“, одговори му Посланик. Међутим, Му'аз је пред крај свога живота ипак то људима казао из бојазни да не почини грех.

Преноси се од Тарика бин Ешјема ел-Ешџе'ија, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: "Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао: 'Ко каже: ‘Ла илахе иллаллах’- да нема истинског бога мимо Аллаха и узневерује у све друго, његов иметак и живот су заштићени (свети), а обрачун ће са њим свести Узвишени Аллах.“

Џабир, Аллах био задовољан њиме, преноси да је неки човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па га је упитао: ,,Аллахов Посланиче, које су то две обавезујуће ствари?” Он му одговори: ,,Ко умре не чинећи ширк Аллаху, ући ће у Рај; а ко умре чинећи Му ширк, ући ће у Пакаo.”

Абдуллах бин Мес'уд, Аллах био задовољан њиме, преноси: Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао је једно, а ја сам додатно појаснио. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: "Ко умре чинећи Аллаху ширк, ући ће у Пакао,“ а ја сам додао: "Ко умре не чинећи Аллаху ширк, ући ће у Рај.“

Од Ибн Аббаса, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, рекао Му'азу ибн Џебелу када га је послао у Јемен: „Заиста ћеш доћи међу народ који су следбеници Књиге. Када дођеш међу њих, позови их да посведоче да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао пет дневних молитви током дана и ноћи. Ако ти се у томе покоре, обавести их да им је Аллах прописао давање милостиње (зекат), која се узима од њихових богатих и даје њиховим сиромашнима. Ако ти се и у томе покоре, чувај се да не узмеш најбоља добра из њихове имовине и чувај се да неком неправду учиниш па да замоли Аллаха против тебе, јер између његове дове и Аллаха нема препреке.“

Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: "Речено је: 'Аллахов Посланиче, ко ће бити најпречи да се за њега заговараш на Судњем дану?' Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, одговорио је: 'Мислио сам, Ебу Хурејре, да ме нико неће питати о овоме пре тебе, због твоје жеље за учењем хадиса. Најпречи људи да се за њих заговарам на Судњем дану биће они који кажу: 'Нема божанства осим Аллаха,' искрено из свог срца или душе.'“

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Иман (веровање) се састоји из седамдесет и неколико делова, или шездесет и неколико делова. Највећи део имана јесте говор: 'Ла илахе иллаллах - Нема истинског Бога осим Аллаха', а најмањи његов део јесте уклањање сметње са пута, а и стид је део имана.“