Ебу Муса ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, један од истакнутих асхаба, једном приликом је предводио намаз. Када је био на седењу на којем се учи "ет-техијјату", један од клањача иза њега је казао: "Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом.“ Када је Ебу Муса предао селам, окренуо се присутним па их упитао: "Ко је од вас рекао: ‘Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом?’ Људи су ћутали и нико се није хтео огласити. Ебу Муса им је поново поставио питање. Нико се опет није јавио, па је он упитао: "Да ниси ти, Хиттане, то рекао?“ Њега је упитао будући да је Хиттан, иначе, био одважан и њему близак, те и како би навео тога који је то рекао да призна. Хиттан је рекао да није он, али се био и побојао да ће њега Ебу Муса изгрдити због тога. Међутим, неко од присутних се јавио и признао да је он то рекао, те да је тиме хтео само добро. Желећи да их подучи и да овога укори, Ебу Муса им је рекао: "Зар не знате шта треба рећи у намазу?!“ Затим им је појаснио да им је једном приликом Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао хутбу током које их је подучио шеријату и начину обављања намаза. Наиме, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, им је рекао: "Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам. Када донесе текбир, и ви га донесите. Када проучи суру ел-Фатиха, те на њеном крају каже: 'Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!' Аллах ће вам се одазвати када тако поступите. Када изговори текбир и учини руку', и ви изговорите текбир и учините руку'. Имам, заиста, чини руку' пре вас и пре вас устаје са руку'а па га немојте претицати. Тренутак у којем имам иде на руку' пре вас надомешта се са тренутком вашег остајања на руку'у онда када се имам подиже са њега. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на руку'у бити исто као и имамово. Затим, када имам каже: 'Семи' Аллаху лимен хамидех,' реците: 'Аллахумме Раббена леке-л-хамд.' Аллах ће чути ваш говор и дову. Он је, Узвишени, преко Свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: 'Аллах је чуо онога ко Га хвали.' Када имам изговори текбир и учини сеџду, и ви изговорите текбир и учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и диже се са сеџде пре вас. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на сеџди бити исто као и имамово. Када имам седне, нека прво што ћете ви проучити буде: 'Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху.' Дакле, сва власт, величанственост и непролазност припадају само Аллаху, а такође и пет прописаних намаза само Он заслужује. 'Нека је спас, милост и благослов на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.' То јесте, тражите од Аллаха да вас спаси свих мана, недостатака и нереда. Затим, посебан мир и сигурност тражимо за нашег Посланика Мухаммеда, а потом за нас, те и за све Аллахове добре робове који испуњавају Аллахова права и права Његових створења. Након тога, сведочимо да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов роб и посланик.“