/ Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех

Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех

Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преносећи то од свог Господара рекао: „Када роб учини неки грех и каже: ‘Аллаху мој, опрости ми мој грех.’, Аллах, Узвишени, каже: ‘Мој роб је погрешио, и зна да има Господара Који прашта грехе и Који кажњава због греха ако хоће.’ Затим роб поново учини грех па каже: ‘О Господару, опрости ми мој грех.’ , а Аллах Узвишени, каже: 'Мој роб је учинио грех, и зна да има Господара Који прашта грехе, и Који кажњава због греха ако хоће. Ја сам опростио Моме робу, па нека ради шта хоће.’”
متفق عليه

解释

Преноси Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, од његовог Господара да неки роб када учини грех, а потом каже: „Аллаху, опрости ми!”, Аллах му тада каже: „Мој роб је починио грех. Зна да има Господара Који може опростити грех, а може и казнити. Опростио сам му.” Након неког времена, тај исти роб поново почини грех, те се Аллаху обрати: „Господару, опрости ми!” Аллах тада каже: „Мој роб је починио грех. Зна да има Господара Који може опростити грех, а може и казнити. Опростио сам му.” Затим роб поново почини грех и завапи: „Господару, опрости ми!” Он каже: „Мој роб је починио грех. Зна да има Господара Који може опростити грех, а може и казнити. Опростио сам му. Нека Мој роб ради шта жели јер докле год он чини грехе, а потом се каје и намерава да се више не враћа греху. Докле год тако поступа, Ја ћу му опраштати будући да покајање брише оно што је било претходно.”

Hadeeth benefits

  1. Аллахова милост према Својим робовима је пространа, те човек колико год да греши, уколико се каје, Аллах ће му опраштати.
  2. Онај ко верује у Аллаха, нада се Његовом опросту и страхује од Његове казне. Нека прионе покајању и нека не устрајава на гресима.
  3. Услови исправног покајања су:
  4. 1. престанак са чињењем греха,
  5. 2. кајање због њега,
  6. 3. чврста одлука да се више не врати том греху,
  7. 4. уколико се ради о неправди почињеној према створењима по питању иметка, части или крви, онда имамо и четврти услов. Он се огледа у томе да се тражи опрост од онога коме је неправда учињена или да му се врати оно што му припада.
  8. Важност спознаје Аллаха јер она човека наводи да се увек приклони покајању када учини грех и не дозвољава му да устрајава на грешењу и да изгуби наду у Аллахову милост.