Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, казује нам да се вера састоји од искреног односа према свима и да се као таква мора испоштовати без икаквог одступања. Затим је упитан Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Према коме се треба испољавати тај искрен однос?” Па је одговорио: Прво: Искрен однос треба имати према Узвишеном Аллаху тако што ће се дела искрено ради Њега чинити без икаквих примеса идолатрије, те да ће се веровати у Његов рубубијјет (господарство), улухијјет (божанство) и Његова најлепша имена и савршена својства. Осим тога, нужно је да се велича оно што Он пропише и одреди, те да се остали људи позивају у то да у Њега поверују. Друго: Потребно је исказивати искрен однос и према Његовој књизи, Часном Кур'ану тако што ћемо веровати да је то Његов говор, да је он последња књига коју је Узвишени објавио и да је та књига дерогирала све претходне објаве. Поред тога, обавеза нам је да величамо Кур'ан, да радимо у складу са њим, да друге позивамо у то и да га бранимо од свих који га желе оскрнавити и његова значења изокренути. Треће: Искрен однос према посланику Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега, означава да будемо чрвсто убеђени да је он последњи посланик и да верујемо у све што нас је обавестио. Поврх тога, морамо му бити покорни у ономе што је наредио, морамо се клонити онога што је забранио, те га морамо бранити од свих који на њега насрћу и позивати људе да га следе. Четврто: Искрен однос и према вођама муслимана тако што ћемо их помагати у добру и тако што ћемо им исказивати послушност у ономе што представља покорност Узвишеном Аллаху. Пето: Искрен однос према обичним муслиманима обухвата чињење доброчинства према њима, отклањање онога што им штети и то да им помажемо у свему што је добро.