/ „Заиста су рукје (у којима има многобоштва), записи (амајлије) и тивеле (нешто што су људи радили мислећи да то омиљава жену њеном мужу и мужа његовој жени) ширк (многобоштво).”...

„Заиста су рукје (у којима има многобоштва), записи (амајлије) и тивеле (нешто што су људи радили мислећи да то омиљава жену њеном мужу и мужа његовој жени) ширк (многобоштво).”...

Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Заиста су рукје (у којима има многобоштва), записи (амајлије) и тивеле (нешто што су људи радили мислећи да то омиљава жену њеном мужу и мужа његовој жени) ширк (многобоштво).”
رواه أبو داود وابن ماجه وأحمد

解释

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису појашњава ствари које ако се ураде представљају ширк, а то су: Прва: Рукје су (научавање или лечење изговарањем одређених речи) говор којег су изговарали многобошци из предисламског доба а које садрже ширк. Друга: Записи (амајлије). То су ствари које се окаче деци, животињама и другим бићима и предметима са убеђењем да оне штите од урока. Трећа: Тивеле. Они се праве како би један супружник заволио другог. Ко уради једну од ових ствари, починио је ширк будући да сматра да су оне узрок нечега што није потврђено да је узрок, ни путем шеријата ни путем искуства. Пример узрока који је потврђен шеријатом (Објавом) јесте учење Кур'ана, а пример узрока чија је делотворност потврђена искуством јесу лекови. Ове узроке је дозвољено користити под условом да се верује да су они само узроци, а да су корист и штета у Аллаховим рукама.

Hadeeth benefits

  1. Заштита чистог монотеизма и исправног веровања од онога што их нарушава.
  2. Забрањено је користити рукје у којима има ширка, записе (амајлије) и тивеле.
  3. Ако би човек веровао да су ове три ствари узроци прибављања добра и отклањања штете, починио би мали ширк; а ако би сматрао да оне саме по себи могу дати корист или отклонити штету, то би онда био велики ширк који изводи из вере.
  4. Упозорење на узроке који су харам или ширк.
  5. Забрана се не односи на рукје које су шеријатски прописане.
  6. Потребно је срце везати једино за Узвишеног Аллаха. Он је једини у Чијим рукама су корист и штета, те према томе, нико не може дати добро и отклонити штету мимо Њега.
  7. Дозвољене рукје морају испуњавати три услова:
  8. 1. Да човек верује да је та рукја само узрок који ће бити од користи једино ако Аллах дозволи.
  9. 2. Да се заснивају на Кур'ану, Аллаховим лепим именима и својствима, те на прописаним довама.
  10. 3. Да се изговарају на разумљив начин и да не садрже неразумљиве симболе и враџбине.