- Устрајност у зикру, тајно и јавно, једно је од најбољих и најкориснијих добрих дела.
- Сва дела прописана су да би се успоставило спомињање Аллаха Узвишеног, Који је рекао: "И намаз обављај како би Ме се сећао.“ С друге стране, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: "Таваф око Кабе, ход између Саффе и Мерве, те бацање каменчића на џемретима, прописани су ради спомињања Узвишеног Аллаха.“ (Ебу Давуд и Тирмизи).
- Ел-'Изз б. Абдус-Селам је рекао: "Овај хадис указује да награда није условљена количином труда у ибадетима, већ Узвишени Аллах може наградити за мало дела више него за много дела. Дакле, награда зависи од тога колико је неко дело вредно.“
- Ел-Мунави је рекао у делу ел-Фејдул-Кадир: "Овај хадис се односи на то да је зикр најбоље дело онима којима се Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обраћао у датом моменту. Да је Посланик обраћао храбром ратнику који доноси корист исламу у борби, било би му речено: џихад. Исто тако, да је овај говор упућен богатом човеку од чијег иметка имају користи сиромаси, било би му речено: садака (милостиња). Да је упућен ономе ко може обавити хаџџ, рекло би му се да је хаџџ најбољи. Да је упућен ономе ко има родитеље, рекло би му се да им чини доброчинство, те да је то најбоље дело. На овај начин се постиже сагласност међу различитим предајама.“
- Најпотпунији зикр је онај који се изговара језиком уз присуство срца, затим онај који се одвија само у срцу, попут размишљања, па тек онда онај који се обавља само језиком. За сваки од ових облика зикра припремљена је награда, ако Бог да.
- Практиковање зикрова који се тичу различитих ситуација, као што су јутарњи и вечерњи зикрови, те они који се изговарају приликом уласка у џамију, кућу, улазак у тоалет и излазак из њега; то муслимана чини од оних који често спомињу и величају Узвишеног Аллаха.