- Веровање има своју сласт коју срце може осетити као што се храна и пиће могу осетити укусом.
- Тело може окусити сласт хране и пића само када је здраво. Исти случај је и са срцем. Када је срце чисто од забрањених страсти, тада оно осећа сласт веровања, а када буде погођено болестима тада га не може осетити. Штавише, тада се оно може осећати пријатним уз оно у чему му је пропаст.
- Када човек воли нешто и задовољан је тиме, то му лако иде. Радоваће се томе у сваком смислу и то ће му заокупирати срце. Исти такав је и верник у чије срце продре веровање, њему тада покорност његовом Господару постаје лагана, у њој проналази ужитак и не представља му потешкоћу да је обавља.
- Ибнул-Кајјим је рекао: „Овај хадис нас упућује на важност задовољства Аллаховим господарством и божанственошћу, те задовољства нашим Послаником и важност покорности њему и важност задовољства исламом као вером.“