У овом хадису Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава неке велике грехе, а то су они за чијег починиоца предстоји силна претња на овоме или ономе свету. Први од тих греха је приписивање судруга Аллаху (ширк). То значи да се некоме другоме мимо Аллаху усмери ибадет (сваки вид обредословља) и да се неко други поистовети са Узвишеним Аллахом у Његовом божанству, или господарству или лепим именима и савршеним својстима. Други је непослушност према родитељима која се огледа у сваком поступку и говору који им причињава непријатност. Трећи је бесправно убиство. Четврти је лажна заклетва (ар. гамус). То је заклетва у којој се неко свесно и намерно лажно закуне, а тако је названа јер она потапа (тагмису) њеног починиоца у грех или ватру.